Endoantiparazitici

Već smo rekli da su endoparazitici lekovi koji oštećuju ili uništavaju parazite u organizmu životinja. U organizmima domaćih životinja najveći broj vrsta parazita pripada crvima – helmintima pa se ova sredstva nazivaju antihelmintici. Prema vrsti crva na koja deluju, antihelmintici se dele na : antinematodna sredstva – deluju na valjkaste crve, antitrematodna sredstva deluju na pljosnate crve – metilje i anticestodna sredstva – deluju na pantljičare. Osim crva kod domaćih životinja javljaju se i jednoćelijske životinje – protozoe. Protozoe su paraziti koji su često uzročnici vrlo teških oboljenja životinja sa smrtnim ishodom. Lekovi protiv protozoa su antiprotozoalni lekovi. U intenzivnoj stočarskoj proizvodnji javlja se jedna posebna grupa protozoa koje se nazivaju kokcidije i koje izazivaju velike ekonomske štete posebno u živinarstvu, kunićarstvu i govedarstvu. Lekovi protiv kokcidija se nazivaju kokcidiostatici.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Antinematodna sredstva:

            Kod životinja parazitira veliki broj valjkastih crva. Oni se nalaze kao odrasli paraziti ili kao larvice u digestivnom traktu ( jednjak, creva, jetra, želudci i predželudci), organima za disanje (traheja, plića) a mogu se naći i u krvnim sudovima i srcu. U ovu grupu sredstava spada veliki  broj hemijskih jedinjenja:

BENZIMIDAZOLI: To su lekovi koji imaju najširu primenu u borbi protiv endoparazita. Oni deluju na odrasle parazite u digestivnom traktu i plućima, kao i na jaja i larvice. Imaju širok antiparazitni spektar pa deluju i na trematode i cestode.Možemo ih primenjivati kod više vrsta domaćih životinja i ptica. Lekovi se primenjuju isključivo peroralno u hrani i vodi u obliku praška ili u vidu tableta. Najpoznatiji lekovi iz ove grupe su albendazol,mebendazol (helmivet) i fenbendazol. Albendazol se ne sme davati gravidnim životinjama jer je embriotoksičan, a ostali lekovi su prilično bezbedni za upotrebu.

PIPERAZINI: su lekovi koji se najviše koriste u lečenju ascaridoze i oksiuroze kod svinja, konja i drugih domaćih šivotinja. Piperazin se koristi u obliku praškova a to su soli fosfata i citrata i daju se isključivo peroralno u hrani i vodi za piće.

LEVAMIZOL ( helmizol ): deluje na odrasle i larvene oblike crevnih i plućnih nematoda. Ima širok antiparazitni spektar i koristi se u lečenju preživara,svinja, pasa i ptica. Aplikuje se peroralno i s.c. a dat i.m. i u većoj dozi izaziva kašljanje, drhtaje mišića, pojačano lučenje pljuvačke i nervne simptome. Tetramizol.

AVERMEKTINI: To su antibiotici dobijeni iz gljivice. Koriste se u vrlo malim dozama jer su jako toksični. Terapijska širina leka je jako mala pa se strogo mora pridržavati uputstva o doziranju. Najpoznatiji je ivermektin. On deluje na veliki broj nematoda u larvenom i odraslom stadijumu ali ne deluje na metilje i pantljičare. Koristi se i za lečenje ektoparazitoza prvenstveno šuge kod životinja. Konjima i ovcama se isključivo daje peroralno , a govedima i svinjama s.c 0.33mg/kg. Psima u dozi 0.006mg/kg. s.c. Koristi se u obliku praška i injekcije.

Antitrematodna sredstva:

Antitrematodna sredstva su sredstva koja deluju na velike i male metilje koji žive u jetri ovaca,goveda i konja. Bolest nastaje na močvarnim terenima i može dovesti do smrti životinja.

SALICINALINIDI: Oni deluju na mlade stadijume metilja ( 6-10 nedelja stare) kao i na odrasle metilje. Osim na metilje deluju još i na neke nematode i cestode i ektoparazite ( šugarce,vaši i krpelje). Lekovi se primenjuju peroralno i s.c.Najpoznatiji predstavnici su Klosantel ( fascoverm ), Oksiklozanid ( metiljin ) i Rafoksanid ( ranid ).

SULFONAMIDI: Imaju osim dejstva na bakterije i dejstvo na metilje. Klorsulon

Anticestodna sredstva:

            Anticestodna sredstva su lekovi koji deluju protiv pantljičara koje se nalaze kao odrasli oblici u crevima domaćih životinja i ljudi. Ova sredstva ne deluju na ciste koje se javljaju kod prelaznih domaćina.U crevima domaćih životinja parazitira veliki broj vrsta pantljičara a najpoznatije su pantljičare pasa i mačaka: Ehinokokus granulosus, Tenia teniafirmis, pisiformis, hidatigena, multiceps, kod preživara Moniezija, i kod svinja tenia solium.

Arekolin je najpoznatiji lek. Delije na veliki broj vrsta pantljičara a najviše se koristi za lečenje ehinokokoze kod pasa. Deluje paralitički na parazite i dovodi do njihovog otpuštanja od sluzokože creva i pojačava peristaltičke pokrete i sekreciju u crevima pa se parazit bolje izbacuje iz creva.

Prazikvantel ( pratel)deluje na sve vrste pantljičara kod pasa i mačaka. Aplikuje se peroralno s.c i i.m. Prouzrokuje bol i toksičan je za štence mlađe od 4meseca i mačiće mlađe od 6 meseci.

Niklozamid spada u grupu salicilanilida i deluje na nematode i trematode. Koristi se kod ovaca i goveda.

Albendazol se koristi kod ovaca i goveda ali se ne sme davati gravidnim životinjama. Koristi se per os i s.c.

Antiprotozoalni lekovi:

            To su lekovi koji deluju na protozoe – jednoćelijske parazite. Protozoe prenose krpelji, komarci, muve itd. Najpoznatije bolesti su kokcidioza, babezioza, histomonijaza i tripanozomiaza.

LEKOVI PROTIV KOKCIDIJA: Kokcidije su protozoe koje parazitiraju u epitelnim ćelijama creva, jetre i bubrega domaćih životinja i ptica. Njihovim umnožavanjem u crevima epitelne ćelije pucaju i dolazi do pojave krvi u izmetu pa se bolest naziva krvavi proliv. Pošto se bolest javlja kod jednodnevnih pilića i mladih tek rodjenih životinja jedini način da sprečimo bolest je davanje leka u hrani i vodi. Ovakvo davanje leka a da bolest nije nastala naziva se profilaktička terapija. Tada dajemo lek u manjoj dozi koja se naziva profilaktička doza leka. Kada se bolest pojavi povećavamo dozu leka i tada je to terapijska doza leka. Ovi lekovi se nazivaju kokcidiostatici i u živinarstvu se koriste za sve vreme trajanja tova. Terapija traje nekoliko dana. Najpoznatiji lekovi iz ove grupe su: Amprolijum, Robenidin i hemioterapeutici iz grupe Sulfapreparata. Bolje ih je davati u vodi za piće jer životinje imaju ispoljenu žeđ dok u hrani nemaju terapijsko dejstvo jer bolesne životinje nemaju apetit.

LEKOVI PROTIV BABEZIJA: Najpoznatiji lekovi su Akaprin i Berenil. Oni deluju na babezije koje parazitiraju u eritrocitima domaćih životinja. Umnožavanjem ovih protozoa pucaju eritrociti i nastaje anemija, žutica i hemoglobinurija pa je mokraća crvene boje. Lekovi se koriste i.m. i jako su toksični a na mestu aplikacije izazivaju, otok, bol i crvenilo.

LEKOVI PROTIV HISTOMONASA: Histomonasi su pokretne protozoe koje parazitiraju u jetri ćuraka i izazivaju bolest crne glave kod ćuraka. Jako je rasprostranjen u intenzivnom uzgoju ćuraka. Najčešće se koristi lek Aminonitrotiazol koji se daje u hrani. Lek Dimetridazol deluje još i na trihomonase i na bakterije streptokoke i klostridije. Daje se u hrani i vodi za piće.

Zaklučak

            Zbog velikih indirektnih šteta koje prouzrokuju helminti ova sredstva se intenzivno koriste u profilaksi i terapiji velikog broja oboljenja. Kod primene se strogo vodi računa o dozi i fiziološkom stanju životinje ( graviditet, laktacija, mlade, stare životinje) itd.

Ektoantiparazitici – Najvažniji predstavnici

PRIRODNI PREPARATI

Piretrini: Piretrini su prirodni aktivni principi koji se nalaze u nekim vrstama biljke hrizanteme. Kod nas je najpoznatija biljka Buhač. U cvetu ove biljke nalaze se dve vrste piretrina koji su poznati kao PIRETRIN1 i PIRETRIN2 kao i CINERIN1 i CINERIN2. Piretrini su kontaktni otrovi koji deluju preko površine tela parazita pa su ovi lekovi najčešće u obliku rastvora za prskanje, kupanje, polivanje, ili kao praškovi za posipanje po površini kože .Kada prodru preko kutikule ili hitina vezuju se za ćelije nervnog sistema ,oštećuju ih i nastaje paraliza parazita.Koriste se za uništavanje vaši, buva i muve dok na druge parazite slabo deluju.Najviše se koriste za uništavanje parazita na ukrasnim pticama ( papgaji, kanarinci, zebe), štenadi, mačaka, kunića i drugih životinja koje su jako osetljive na dejstvo drugih ektoantiparazitika.Zbog male toksičnosti koriste se za uništavanje insekata u prehrambenoj industriji, kao što su klanice, fabrike za preradu hrane itd.   Nedostatak im je što brzo i kratkotrajno deluju jer se brzo razlažu pod uticajem svetlosti i tada gu be svoje dejstvo a paraziti ne uginjavaju već se brzo oporave posle dejastva leka. Životinje ih dobro podnose jer su malo toksični. ANTIDERMAKOTIK je najprimenjivaniji lek iz ove grupe.

Piretroidi:  su sintetska jedinjenja koja su sintetisana na bazi piretrina ali su znatno efikasniji zato što im je otpornost prema svetlosti veća pa se teško razlažu a dejstvo im se produžava. To su takođe kontaktni otrovi koji vrše prvo ekscitaciju i konvulzije a zatim paralizu nervnog sistema parazita.Piretroidi su jači lekovi od piretrina pa se osim za uništavanje vaši i buva, koriste i za uništavanje šugaraca i krpelja. Upotrebljavaju se u obliku rastvora za kupanje, polivanje i prskanje ili praška u koncentraciji od  0.01-1.00 %  kao i sprejeva. Često se od njih spravljaju ogrlice za pse jer imaju rezidualno dejstvo pa traju i po nekoliko meseci.Dobri su za ubijanje muva u objektima za stoku kao i u objektima prehrambene industrije. Koriste se za pranje predmeta, zidova, jasala, hranilica i takođe imaju produženo dejstvo. Posle tretmana objekat je čist i do godinu dana. . Najvažniji predstavnici piretroida su: PERMETRIN (Intox), CIPERMETRIN, DELTAMETRIN (Tiktanon), TETRAMETRIN (Supitoks).

ORGANOHLORNA JEDINJENJA

Ovo su najtoksičniji preparati za suzbijanje ektoparazita. Deluju na gotovo sve insekte, i akarine tako što ih oštećuju i ubijaju. Jako su otrovni i za ljude i životinje tako da često dolazi do trovanja. U organizam parazita ulaze na sva tri načina ali je najčešći preko hitina pa spada u kontaktne otrove. Na parazite deluju preko nervnog sistema gde izazivaju paralizu i smrt parazita.Najčešće se nalaze u prodaji u obliku rastvora, suspenzija i emulzija, dimnih štapića, dimnih tableta, praškova i aerosola. Oni se uopšte ne rastvaraju u vodi pa kada se primene jako dugo ostaju na životinjama i u sredini u kojoj su primenjeni. Oni su najveći zagađivači zemljišta i biljaka ako se koriste za uništavanje biljnih štetočina. Na dejstvo ovih preparata osetljivi su vaši, buve, muve, krpelji, komarci. Često se dešava da nakon primene životinje ližu kožu i na taj način unose preparate u sebe pa dolazi do trovanja. Ova hemijska sredstva su postojana i rastvorljiva u mastima  pa se deponuju u masnom tkivu životinja tako da njihovom čestom primenom dolazi do kumulacije leka i on onda postaje otrov. Najosetljivije su mačke, štenad i ptice. Znaci trovanja kod životinja i ljudi su hiperekscitabilnost, konvulzije, paraliza i smrt. Kao antidot koristi se pentobarbiton. Najvažniji predstavnici su DDT i Lindan.

DDT ( Dihlor-difenil-trihloretan)- je izbačen iz upotrebe jer je kancerogen

LINDAN ( χ- heksahlorcikloheksan) je više toksičan od DDT-ja i efikasno deluje protiv šugaraca. Masovno se primenjuje ali je kod mladih životinja potrebno ukloniti lindan četkanjem posle 30 min. Organohlorna jedinjenja se sve manje koriste ili su izbačena iz upotrebe zbog kancerogenog efekta.   On deluje na gotovo sve ektoparazite što znači da ima širok antiparazitni spektar.Daluje na odrasle parzite a slabije na larve i lutke dok na jaja uopšte ne deluje. Zbog toga se mora više puta koristiti do potpunog uništenja parazita, tretiranje se vrši 2-3 puta sa razmakom od 8 dana pa celo lečenje traje 3-4 nedelje. Na lindan su najosetljivije mačke, kunići,pas, svinje. Ako se koristi u obliku praška on sadrži 0,5% lindana a rastvori 10-20% lindana. Ovi se rastvori obavezno razređuju prema uputstvu i potrebi za svaku životinjsku vrstu posebno, do koncentracije od 0,03-0,06% i tek onda upotrebljavaju. Rastvori su kao mleko bele boje. Lek se ne sme koristiti za lečenje gravidnih životinja jer prelazi kroz placentu u plod. Za tretiranje prostorija, kućica za pse koriste se dimni štapići i tablete tako što se prostori dobro zatvore. Tečni preparati koriste se za pranje podova, zidova , pribora. Obavezno je tretirati okolinu životinje istim preparatom kojim smo kupali životinju. U radu sa lindanom potrebno je nositi rukavice, naočare, maske, ne sme se jesti, piti i pušiti.

ORGANOFOSFORNA JEDINJENJA

Ova jedinjenja su manje toksična i efikasnija jedinjenja od organohlornih jedinjenja i danas su ih u potpunosti zamenila. Ova jedinjenja su estri fosforne kiseline U organizam parazita ulaze na sva tri načina ali najbolji je kontaktni način. Posle resorpcije u telu parazita oni inhibiraju enzim acetilholinesterazu koja razlaže acetilholin. Usled nemogućnosti razgradnje nakuplja se acetilholin u telu parazita i dolazi do njegove smrti. Dok prve dve grupe preparata deluju samo na koži ovi preparati deluju i na parazite u koži i potkožnom tkivu.Organ-ofosfarna jedinjenja se koriste protiv krpelja,šugaraca,muva,vaši,buva ali deluju i na larve u migraciji štrkljevau organizmu životinja. Ova jedinjenja se koriste na dva načina:

1. Spoljašnja primena: Za lečenje se mogu koristiti kao lekovi za spoljašnju upotrebu u vidu rastvora, suspenzija, uljanih emulzija, a zatim kao praškovi i masti. Životinje se mogu kupati , prskati, polevati i potapati, paraškovi posipati i zaprašivati a masti utrljavati u kožu. Danas se sve više koriste vratne ogrlice. Koriste se: AZOTOX   BROMFOS, KUMAFOS, DIAZINON (Ektanon, Skatoks ).

2. Sistemska aplikacija: Koriste se u hrani u obliku praškova ili za polivanje po leđima u obliku uljanih rastvora i suspenzija u dozi od 10mg/kg – 50 mg/kg t.m.Nakon aplikacije lek se resorbuje i putem krvi dolazi do mesta gde se nalaze paraziti.  Polivanje se vrši uljanim rastvorima duž kičmenmog stuba tako da se lek polako sliva sa strane i resorbuje preko kože. ( kod hipodermoze goveda ) Pošto su ptice jako osetljive na lek, lek im se daje iza vrata na mestu gde ne mogu kljunom dohvatiti mesto aplikacije. Ovi preparati se mogu koristiti i peroralno kod uništavanja larvi štrkljeva u nosu, želudcu ili pod kožom. U hranu se mešaju TRIHLORFON (Neguvon), a posipaju KUMAFOS, TRIHLORFON, ETIOL (Malation)

Neželjena dejstva: Prilikom upotrebe ovih lekova kod životinja jedan deo leka maže da se veže za acetilholinesterazu životinje i da je tako blokira. Acetilholin deluje na sinapsama neurona parasimpatičkog nervnog sistema gde izaziva pojačanu peristaltiku i sekreciju creva , sužava bronhije, usporava rad srca i sužava zenice. Ova blokada je skoro nepovratna ( ireverzibilna  ). Što je doza leka veća i blokada tj. toksični efekat je veći. Znaci trovanja su: pojačano lučenje pljuvačke ( salivacija), suženje zenica ( mijaza), podrhtavanje skeletne muskulature, povećan tonus (grč) i peristaltika creva, suženje i pojačana sekrecija u plućima, usporen rad srca i na kraju prestanak disanja i rada srca i uginuće. Kao antidot kod trovanja ljudi i životinja daje se ATROPIN, OKSIMEN i DIAZEPAM (sva tri).

OSTALA JEDINJENJA

Karbamati : To su jedinjenja koja deluju na isti način kao i organofosforna jedinjenja samo što njihov efekat znatno kraće traje pa su manje toksični za životinje. To su kontaktni ektoparazitici a koriste se za posipanje duž leđa životinja i za pravljenje ogrlica protiv krpelja.Najpoznatiji su KARBARIL i PROPOSKUR.

Amitraz: To je dobar antiparazitik za suzbijanje velikog broja vrsta parazita.On se vezuje za ά-2 adrenergične receptore koji kad se nadraže izazivaju vazokonstrikciju krvnih sudova, smanjuju peristaltiku creva i proširenost zenica ( midrijaza). Koristi se kao rastvor za kupanje u koncentraciji od 0.005-0.1%. Ne koristi se kod konja jer izaziva opstipaciju, i kod mačaka. Kao antidot kod trovanja amitrazom koristi se TOLAZOLIN i JOHIMBIN.

Avermektini: To su jedinjenja koja deluju i na ekto i na endoparazite.Najpoznatiji je IVERMEKTIN i ne smeju se davati Škotskim ovčarima zbog depresije nervnog sistema i smrti.

REPELENTI I ATRAKTANTI

Repelenti: To su sredstva koja mirisom ukusom ili na neki drugi način odbijaju insekte od životinja ili predmeta. Postoje prirodni i sintetski repelenti. Prirodni repelenti su razne vrste ulja kao što je eukaliptusovo, limunovo, anisovo, lovorovo, lavandino itd. Kao repelenti služe i mentol, timol i kamfor. Postoje i materije koje su životinjskog porekla. Poznate su materije koje luče neki mravi, pčele i drugi insekti koji se na taj način bore protiv prirodnih neprijatelja iz grupe drugih vrsta insekata. Danas se koriste najviše sintetski repelenti dobijeni u fabrikama. Od ranije su poznati naftalin, krezol katrani, riblje ulje i derivati nafte. Repelenti moraju da zadovolje veliki broj uslova kako bi se smeli koristiti na telu životinja i ljudi. Repelenti koji se koriste za prskanje i mazanje po koži ne smeju se resorbovati kroz kožu, a ako se resorbuju ne smeju biti štetni za organizam. Nikako ih ne smemo aplikovati na povređenu ili zapaljenu kožu .Sva ova sredstva moraju biti lako isparljiva kako bi ih insekti osetili na daljinu. Znoj i loj ne smeju smanjivati dejstvo repelenta. Repelenti koje koristimo za predmete i pribor ne smeju da ih oštećuju, ne smeju da izazivaju alergijske reakcije i moraju biti otporna na sunčevu svetlost, vlagu, toplotu itd. Repelenti se kod ljudi i životinja koriste u obliku masti, linamenata, voskova, a mogu biti i u obliku sprejeva, rastvora ili sastavni deo ogrlica kod pasa i mačaka.. Njima se premazuju izloženi delovi kože ali i predmeti. Kod pasa je najbolje je naneti ih na ogrlicu ili ih treba namazati sa donje strane gde najviše napadaju insekti ( bezdlačna mesta). Kod goveda na paši treba namazati rogove ili se premažu leđa životinje. Dejstvo repelenata traje 4-8 ili 10 sati. Možemo ih koristiti više puta ali moramo voditi računa da se ne upotrebljavaju na celoj površini kože. Najpoznatiji predstavnici su AUTAN, NEBODIN,

Atraktanti svojim mirisom, ukusom, bojom i drugim svojstvima privlače insekte. Takođe se dele na prirodne i sintetičke. Prirodni atraktanti su biljne i životinjske materije kao što su eterična ulja i raspadni produkti životinjskih masti i proteina. Sirćetna kiselina koja nastaje pri raspadanju voća je dobar atraktant. Sve vrste šećera su dobri atraktanti, kao i med. Atraktanti treba da privlače što veći broj insekata i da deluju dugo. Njih koristimo za pravljenje mamaca za insekte. Atraktanti privuku insekte na otrov koji onda ubije insekte. Mamci se postavljaju na mestima gde ih životinje i mala deca ne mogu dohvatiti. Danas su u upotrebi i lepljive trake koje imaju atraktante u sebi a insekti kada slete na njih zalepe se i ostaju do smrti.

Zaključak:Jako korisna jedinjenja u borbi protiv parazita.Moramo voditi računa o načinu aplikacije,mehanizmu dejstva, antiparazitnom spektru i neželjenim i toksičnim lekovima. Obavezno znati antidot u slučaju trovanja jer su veterinarski tehničari ti koji ova sredstva najviše koriste.

Ektoantiparazitici – pojam, podela, oblici, doze i aplikacije

Ektoantiparazitici su hemijska sredstva koja se koriste u borbi protiv ektoparazita koji žive na koži, u koži, potkožnom tkivu i sluzokožama telesnih šupljina koje komuniciraju sa spoljašnjom sredinom (nos, usta, oko, vagina, rektum). Ova sredstva se mogu koristiti i za uništavanje parazita u  prostorijama, na predmetima i u okolini u kojoj žive životinje.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Prema poreklu ektoantiparazitici se dele na prirodne i sintetičke. Prirodni su biljnog porekla, poznate su mnoge vrste biljaka koje odaju mirise koji odbijaju insekte ili ih čak parališu i ubijaju. Jedna od takvih je Buhač ili hrizantema. Još su stari egipćani znali za ove osobine hrizantema pa su ih koristili u svojim kućama za uništavanje insekata.Sintetski lekovi se dobijaju hemijskim putem i to su sredstva novijeg datuma.Svakodnevno se na tržištu pojavljuju nova jedinjenja koja su bezbednija i efektnija za upotrebu.

Prema hemijskom sastavu ili pripadnosti određenoj hemijskoj grupi jedinjenja, ektoantiparzitici se mogu podeliti i na: organohlorna jedinjenja, organofosforna jedinjenja, karbamate, amitraz, avermektine, repelente i atraktante itd. Druga podela je prema vrsti parazita na koji taj ektoparazitik deluje. Ako deluje na insekte naziva se insekticid, ako deluje na akarine ( zglavkari bez krila) naziva se akaricid itd. Jedan isti ektoantiparazitik može da deluje na više različitih vrsta ektoparazita, i kažemo da ima širok antiparazitski spektar, pa se zato svi lekovi dele na one širokog i one uskog spektra dejstva.  Ektoantiparazitici na različite načine mogu ući u organizam parazita i izazvati oštećenje ili smrt parzita. Prema načinu kako prodiru u organizam parazita mogu se podeliti na :

  • Kontaktne ektoantiparazitike koji ulaze kroz površinu parazita – preko kutikule
  • Fumigatne ektoantiparazitike koji ulaze preko respiratornog trakta parazita
  • Digestivne ektoantiparazitike koji ulaze kroz probavne organe parazita.

Neki antiparazitici mogu ući u organizam parazita samo na jedan način, neki na dva ili sva tri načina.

Ektoantiparazitici u prodaju dolaze u obliku praškova, masti, rastvora, sprejeva,aerosola itd. Gotove lekove nije potrebno posebno pripremati već se oni aplikuju životinjama u određenoj dozi u izvornom obliku, onako kako smo ih kupili. Ektoantiparazitici u prodaju nikada ne dolaze u čistom stanju već se uvek nalaze kao složeni lekovi. Oni se uglavnom upotrebljavaju razređeni u različitim čvrstim i tečnim supstancama. Od čvrstih supstanci koriste se neutralni praškovi kao što su skrob i talk, magnezijum i aluminijum silikat, kaolin i druge. Od tečnih rastvarača najviše se koristi voda, a mogu i organski rastvarači kao što su nafta i njeni derivati. Sredstva koja se koriste zajedno sa ektoparaziticima imaju višestruku namenu: 1. Pre svega da razrede osnovnu aktivnu supstancu. U zavisnosti od jačine sredstva razređenja se kreću od 0,01 – 10 %. Treba imati na umu da se pojedina sredstva nalaze u koncentrovanom obliku gde je udeo aktivne supstance leka i do 50%. Tako postoji lek VETIOL prašak koga proizvodi Galenika gde je udeo malationa 2%, ali postoji i lek Vetiol solucija- rastvor gde je udeo malationa u organskom rastvaraču 40%. Ovaj drugi se mora još dodatno razrediti vodom ili nekom drugom tečnošću. Koncentrovani rastvori se prodaju za veće farme i zapate kako bi se sa što manje pakovanja lečilo i tretiralo više životinja i više objekata. 2. Ova sredstva se dodaju i zbog boljeg fiksiranja na površinu kože ili sluzokože pri čemu se omogućava duže i bolje dejstvo leka. 3. Ona daju oblik leku pa ako koristimo čvrste dodatke lek je u čvrstom, tečnosti u tečnom, masti i paste u mekom stanju. Često se tečni oblici lekova provodre kroz posebne aparate koji se nazivaju atomizeri. Tom prilikom se kapljice tečnog leka prolaskom kroz sitne dizne rasprskavaju u vidu magle ili dima. Tako se koriste lekovi koji se posipaju iz aviona ili kamiona itd. Ovako sitne kapljice nazivaju se aerosoli i mogu ući i parazite na sva tri načina ( kontaktno, fumigatno i digestivno). Kada govorimo o dozi ovih lekova mora se imati na umu da postoje oni lekovi koji su malo toksični do onih koji su jako toksični u malim dozama, kako za ektoparazite tako i za životinje. Doze se izražavaju u različitim jedinicama kao što su % koncentracija, mg, g, ml itd. Prilikom upotrebe ovih lekova uvek se mora pročitati doza leka ili količina vode u kojoj se rastvara lek. Ako se ne pridržavamo uputstva o doziranju doći će ili do trovanja ili lek neće delovati zbog male doze. Trovanja životinja su posledica prodiranja leka kroz kožu, disajne i respiratorne organe. Trovanja su najčešća kod mačaka jer se one prirodno najviše ližu. Trovanje praškovima nastaje kada su praškovi suvi kada se nepravilno aplikuju. Prilikom raspršivanja potrebno je zatvoriti nos i usta životinje kako ne bi došlo do udisanja praha. Kod kupanja životinja u bazenima (ovce ) tečnost može biti progutana i može otići u respiratorni i digestivni trakt. Sve životinje koje se kupaju u bazenima moraju se prethodno napojiti vodom kako nebi bile žedne, jer kada uđu u bazen ako su žedne sigurno će popiti vodu, što može imati fatalne posledice po njih. Kada se koriste bazeni za kupanje više životinja obavezno u vodu dodati neko dezinfekciono sredstvo jer ektoantiparazitici ne deluju na mikroorganizme. Najbolje je dodati bakar sulfat ili plavi kamen. Upotrebljena voda ne sme se ispuštati ili upotrebljavati za zalivanje ili neku drugu upotrebu već se mora uništiti. Nakon kupanja životinje se ne smeju kupati vodom jer ćemo time skinuti lek.Ne smeju se tretirati životinje koje imaju otvorene povrede po koži jer onda dolazi do veće resorpcije leka kroz krvne sudove. Posebno se mora voditi računa o tretiranju mladih životinja jer su one jako osetljive na dejstvo lekova.

I na kraju mnogi su me od vas pitali kako se skidaju krpelji.  Evo pogledajte:

Antiparazitni lekovi

U parazite se ubrajaju veliki broj jednoćelijskih i višećelijskih organizama koji nisu u stanju da samostalno žive, već im je za ishranu, rast i razmnožavanje potreban domaćin na čiji račun žive. Boravkom na ili u životinjama paraziti izazivaju bolesti, smanuju produktivnost jedinki (prirast, mleko, jaja, vuna), a mogu biti i izvori infekcija za ljude. Zbog toga je potrebno stalno boriti se protiv njih.

Antiparazitici su hemijska sredstva koja oštećuju ili ubijaju parazite. Ako  sredstvo oštećuje parazite onda se ono naziva parazitistatik, a ako ubija parazite paraziticid. Isto hemijsko sredstvo može delovati  i kao parazitistatik i kao paraziticid. Na koji način će delovati zavisi od: prirode antiparazitika, koncentracije kojom deluje na parazita, dužine vremenskog delovanja na parazita, sredine u kojoj deluje i stanja parazita. Antiparazitici ispoljavaju svoje delovanje na parazite sve dok su paraziti izloženi njihovom delovanju. Posle prestanka dejstva paraziti se brže ili  sporije oporavljaju. Da bi što bolje delovali na parazite i da ne bi izazvali štetno dejstvo na domaćina antiparazitici moraju da zadovolje nekoliko uslova:

  • Da imaju što širi antiparazitski spektar. Antiparazitik mora delovati na veliki broj različitih vrsta parazita, pogotovo ako se lek koristi u profilaktičke svrhe. Ako znamo koji se parazit nalazi u  životinji onda dajemo lek koji ima najbolje dejstvo na tog parazita.
  • Moraju delovati brzo i paraziticidno. Veliki broj antiparazitika deluje tako što samo parališe parazita i on se otkači i spadne sa kože i sluzokože, tako da je moguće da ponovo napadne životinju. Zato je potrebno da lek deluje brzo i da ubije parazita.
  • Da deluje na sve razvojne stadijume parazita uključujući i jaja. U razvoju mnogih parazita postoje različiti stadijumi razvitka – jaja, larve, lutke i odrasli polno zreli paraziti.Najveći broj antiparazitika deluje na odrasle parazite dok ne deluje na njihove razvojne stadijume. Ako znamo da je potrebno i po nekoliko meseci da od jajeta nastane polno zreli parazit, onda ćemo primenom leka  koji deluje samo na odrasle, imati ponovo prisustvo parazita već za mesec dana jer su jaja i larvice preživele i neometano se razvile u odraslog parazita u organizmu domaćina. Ako smo primenili lek koji deluje na sve razvojne stadijume onda će u organizmu biti ubijeni svi oblici i životinja će biti trajno izlečena.
  • Da ne deluje štetno na organizam životinja i ljudi. Antiparazitici su lekovi čija se toksičnost kreće u različitim granicama od potpuno ne toksičnih do jako i po život opasnih materija. Kod jako toksičnih moramo se strogo držati uputstva o doziranju lekova.
  • Da dobro deluje u raznim sredinama.  Antiparazitik ne sme da gubi dejstvo u prisustvu krvi, limfe, gnoja. Ako se koristi za spoljašnju upotrebu (kupanje, prskanje, zaprašivanje), ne sme gubiti dejstvo usled prisustva vlage, sunca, niskih ili visokih temperatura itd. On mora biti postojan na fizičke i hemijske faktore sredine.
  • Moraju imati rezidualno delovanje -da mu se dejstvo nastavlja i posle primene. Ako je dejstvo parazitika kratkotrajno onda će za par dana životinja opet biti podložna infestaciji, a ako parazitik ima produženo dejstvo životinja je zaštićena duže vreme.
  • Ne smeju imati neugodan miris i ne smeju iritantno delovati na sluzokože disajnih putev, konjuktive oka itd.
  • Ne smeju izazivati rezistenciju parazita. Često se dešava da nakon dugotrajne primene nekog antiparazitika, paraziti steknu otpornost na njega pa je potrebno često menjati antiparazitike i stalno pronalaziti nove.
  • Da je jednostavan za primenu i da je jeftin.
  •  Na žalost nijedan od poznatih antiparazitika ne ispunjava sve potrebne uslove.

U zavisnosti da li uništavaju parazite na životinjama ili u životinjama i ljudima svi antiparazitici se dele na :

  • Ektoantiparazitike – uništavajuvaši buve, krpelje, komarce i sve druge spoljašnje parazite koji žive na koži u koži i potkožju.
  • Endoantiparazitike – uništavaju protozoe, pantljičare, pljosnate i valjkaste crve i sve druge unutrašnje parazite koji žive u organima i tkivima životinja.

U suzbijanju parazita osim upotrebe hemijskih preparata, moraju se sprovoditi i preventivne mere kao što su :

  • Pravilna nega i držanje životinje
  • Uništavanje prelaznih domaćina i sprečavanje kontakta pravog domaćina sa prelaznim domaćinom
  • Uklanjanje pasa i mačaka lutalica
  • Pravilni postupci sa stajskim đubretom i uništavanje infektivnih oblika parazita u spoljnjoj sredini